Pecenje rakije
Potekla je iz kazana ...
Pečenje rakije – zanat, običaj, dio domaljevačke kulturne baštine ili jednostavno samo zadovoljstvo? Otišao sam to doživjeti na licu mjesta.
Domaćin mi je Pače Zeljin. Kaže da više voli da ga zovu Patak. Okasnio sam. Kazan je već bio postavljen, vatra naložena, kaca koma je bila tu pri ruci, hladna voda za svaki slučaj, kova za rakiju bila na svom mjestu, stol i stolice spremne za divandžije. Ćutija je uz Pačeta. Pače bridnio. Ufitiljio. Ceba se na stolici.
Pozdravljam ih sa: „Kako ide majstori“, a oni odgovaraju “Bog ti pomogo“. Sjedam do njih, uzimam teku i olovku, vadim iz džepa digitalac. Pitaju me, šta će ti to? Velim: da mi što ne promakne. Kažu, pristavili smo još jutros, pet kazana već ispekli, hajde probaj. Dodaju mi polovku, kušam. Nekako mi gorka. Oni vele, šta se ti razumiješ u šljivku. Za svaki slučaj uzimam kašiku i idem ka kazanu. Tamo je upravo potekla. Topla, ljuta, miri, para grlo. Curi. Dobra. Dobra kad vam kažem. Oni opet, šta ti znaš šta je dobra rakija. Iskreno, krivo mi je što neznam. Krivo mi je i što neznam uživati u tom na način kako to radi Pače.
Suhe tarabnice i komaljike cvrče, vatra neda prići bliže, Kata Dođina s vremena na vrijeme zavrti neku grdžu, da promiješa kom, ostali sjede i pripovidaju. Kakva je godina, dobro baca. Znam njihov jezik, kažu biće bar dvanest litara po kazanu. Ćutija je gazda od kazana. Uz kazan obično ide on i stara šargija. Od kazana uzima litru rakije. Za ušur. Započinje: „Tamburice sa četiri žice, To su jadi djevojaka mladi“.
On je dobar šargijaš. Pače dočika i počinje novu: “tamburice i po njima tačke, mala moja dođi iz Njemačke“. Smijeh. Komentare ne smijem pisati. Lajavi su. Zapiši ti der za ovu mlađariju, da se nekada pekla rakija duda, zerdaliovača, jabukovača, kruškovača, pa šljivka. Dobar domaćin je imao svakake. Sirotinja samo dude. E, tada nije bilo Pana, Žuje niti Ajnekena. A soka, ni za djecu. Olba bi kružila od usta do usta. Ljubio bi joj se grljak. Ko potegne više, prije bi odustajao. Ne bi izdržo. A dobro, od koje sorte se dobiva najbolja rakija šljiva. Madžarice, pa znaš da su mađarice najvatrenije. Jeb.. ga Pače. Svašta zna. Dobra je i Požegača, ma i ona ... kako da kažem... nije mi lako reći ... Čačanka. Stela nije dobra za rakiju, bolja je za pojest. Al kad nema bolje i ona je prava.
Nešto računam. Pače će danas ispeći 8 kazana. Puta 12 litara. Jednako oko 100 litara. Hoće li priteć do Uskrsa?. Smiju se oko mene: Hoće, ako Matija bude držala ključ kod sebe!. Smjeh do suza. Rođak je zadovoljan. Kako i nebi. Pred njegovom kućom je kazan, rakija curi ko iz pipe, šargija svira, čitava se malica skupila da to proslavi. On započinja jednu masnu. Opominju ga: mater ti je tu! On je pjeva do kraja. Koda mater to ne zna. Smijemo se.
Pitam Ćutiju, kad ima vremena za moja dva kazana. Prvi put imam kom za pečenje rakije. Veli, sutra ne mogu, prisutra sam u Baziku, u subotu kod Luleta, mogo bi u nedilju. Štima. Hoćeš i ti kod svoje kuće? Hoću, sve mi se ovo sviđa, a i prvi put ću u životu peći rakiju. Ovo je tako divno. Ovo je naš najbolji običaj, ovo je divan dio naše kulturne baštine, ovo je neviđeno zadovoljstvo. Za Ćutiju i veliki broj onih iskusnijih i odavno izučeni zanat. Ko će dočekati slijedeću šljivku. I kako će roditi iduće godine. Šljiva će zasigurno preživjeti. Sve više se sadi, a i poticaj se može dobiti za njen uzgoj. „Bog je ljude stvorio, da mu šljive zriju, a đavo ga nauči da peče rakiju“. Begići, Begići!. Hvala ti Pače. Čutija, jedva čekam Nedjelju.
Đ. Kesić
Pjesme o rakiji
Rakija je uhvatila dima,
Moj kolega samo nek je ima.
Od rakije nema bolje žene
Po tri dana ona ljulja mene.
Tri sam dana sjedila na šljivi
I izvezla maramicu Ivi.
Oj rakijo rodila na glogu
Ja bez tebe živjeti ne mogu.
Dok iz flase teče šljivovica
Ne treba mi doktor ni bolnica.
