To be or not to be
Za DOM@ljevac piše: Karmen Media
„Gospođo, žao nam je ali vi se kod nas ne vodite pod tim imenom. Ne možemo vas naći... Nema vas... Ne postojite.. ˝.
Ne postojim, nema me !!!!!
Ko sam sada? Sad kad me domovina ne može naći čija sam, okle sam, kakva sam? Uporno i tvrdoglavo ostadoh Bosanka u jednoj zapadnoevropskoj zemlji. Ostadoh po ovom velikom svijetu jedan od svjedoka da nas ima, da dišemo, da postojimo. Ostadoh za inat vezana za majku ne pupčanom vrpcom, nego papirnom vrpcom na kojoj piše bh državljanka, na kojoj su ispisane brojke rođenja i matični broj kao neki kodovi koje niko i nikad neće izbrisati. Mislila sam da je ovaj papir čvrst. Sad se isparao. Kodovi izbrisani, nevažeći, nečitljivi. Ja ne postojim. Tek moram da dokazujem da postojim. Mislim da i mrtav ima više mjesta pod ovim suncem od mene. Čak i mrtav postoji. A ja?
U koju grupu da se svrstam sada? Živa, ali mi postojanje nije dokazano. Hodam ali mi koraci nevidljivi, dišem ali kradom, govorim ali niko ne čuje. Mene nema u zemlji u kojoj prvi put ugledah svijet, u kojoj me majka očekuje, u kojoj ostaše moji nedosanjani snovi, ostali moji željni pogledi okovani za daleka brda, skrivanje na polju makova, kikotanje mladosti… odrezaše me neke čudne ruke od svega moga. Sad nema mene. Nema me!!!
Sad će me dočekati ironičan pogled službenika: ˝He, pa rekli smo vam da uzmete naše državljanstvo.˝
Zurim u prazno… To be or not to be… Bosanka?
Šta je patriotizam? Slučajnost, napisah nedavno. Ili nešto više? Kad me brat gurnuo u snijeg dubok metar i pobjegao. Kad smo se vraćali polupijani sa rođendanske žurke, kad sam s prijateljima pobijala Ničea, branila Zaratustru, kad mi je majka omotavala upaljeno grlo nekim mehlemom, kad me neko drmnuo o rame i rekao: Đe si, bolan, nema te ko ni lanjskog snijega? To sve nisu slučajnosti! To sam Ja i samo Ja!
Zurim u prazno i sama prazna. Ko to ima pravo da me zaboravi?
Gledam slušalicu dok u meni kovitlaju i bijes i bol. Suze na oči mi tjera jecaj odbačenog i izgubljenog. Bijesan hoće da nikad više ne digne otkinutu vrpcu. Hoće da ode i kaže: Ja nemam više države! Ona u kojoj sam rođena me izgubila. Hoćete li me vi uzeti?
Gledam slušalicu. Podižem je…
- „Halo. Općina Bihać. Izvolite.“
- „Ovdje Karmen. Šta treba da uradim pa da me opet nađete?“
- „Morate da nam prvo pošaljete…“
Zapisujem da ne zaboravim. Ne smijem ništa da zaboravim inače me niko više neće naći…
Karmen Media
| Od iste autorice: |
